Biografija

 

Milun Milojević Lune,rođen u selu Ljuptenu SO Aleksinac,u seljačkoj-muzičkoj porodici. U porodici Milojević muzika se prenosi sa kolena na koln, već dve stotine godina. Harmoniku je počeo da svira od svoje pete godine. Prve tonove na ovom instrumentu pokazao mu je otac Radomir, koji je inače bio harmonikaš. Već od ranog detinjstva pokazuje interesovanje za komponovanje. Kako to ne ide bez nota, napušta selo i muzički se obrazuje. Veoma mlad upušta se u komponovanju i tako nastaje instrumentalna kompozicija (kolo) LjUPTENKA, nazvana po svom selu Ljuptenu. U to vreme, u Jugoslaviji održavali su se festivali narodne (komponovane) muzike. Jedan od tih festivala bio je i “Beogradski Sabor”. Pročitavši u novinama konkurs gde se traže, vokalno instrumentalne i instrumentalne kompozicije, odlučuje da pošalje note za kolo LjUPTENKU. Komisija koja je vršila odabir kompozicija,odabrala je i ovo kolo.U to vreme u vrhu popularnosti bio je ansabl Radojke i Tineta Živkovića. Odbor festivala koji je odlučivao ko će šta da izvodi,odlučio je da ovo kolo izvede ansaml Živković. No, Milun Milojević Lune se tu ne zaustavlja. Nastavlja da komponuje instrumentale kompozicije prilagođene za svoj instrument harmoniku.Tako je nastao autorski,notni album koji je izdala poznata izdavačka kuća “NOTA” Knjaževac. Recenzenti su ustanovili da ta muzika pripada po ritmu i melosu Moravsko-Rasinskom regionu. Pošto se autor bavi i pedagoškim radom, odlučuje da postavi prstored za harmoniku s dugmadima i to na jedan svojstven i originalan način. Milun Milojević Lune komponuje i pesme. Pomenućemo neke od njih: Tvoje oči vedro nebo, Proleće osećam sada, Oj, Moravo srce Šumadije i mnoge druge.U stavaralački opus Milojevića spada i pisanje aranžmana, za orkestar, a u poslednje vreme pisanje partitura za hor. U svom dugogodišnjem radu Milojević je zapisao mnogo starih tradicionalnih srpskih pesama. To je bio povod da osnuje Udruženje za zaštitu narodne muzike ”IZVOR” čiji je predsednik i da ih tako sačuva od zaborava. 

 

PREDSEDNIK UDRUŽENjA MILUN MILOJEVIĆ LUNE Instrumentalne kompozicije Milojevića,ovde-date u verziji za harmoniku Solo,pokazuju autora kao izuzetnog poznavaoca srpskog muzičkog folklora,sa retko viđenim osećajem za finese koje razlikuju jedno folklorno područje od drugog. Osim toga Milojevićevo shvatanje folkolora dopunjuje i harmonska,dursko-molska pratnja,svojstvena njegovom instrumentu-harmonici.Time on pokazuje da uticaj srednjeevropskog dur-mol sistema na srpsku narodnu muziku prihvata kao definitivan,ali ipak pokazuje rezervu dajući samo osnovne akorde kao pratnju.Izbegavajući disonancu on ispravno shvata duh i karakter srpske orske igre kojoj je svojstvena nepatvorena životna radost,poletnost i pre svega iskrenost. Na formalnom planu instrumentalne kompozicije se sastoje od nekoliko uslovno različitih delova. Uslovno različitih,zbog toga što Milojević vešto nalazi meru između novog muzičkog materijala i već izloženog putem transpozicija,inverzija,razrade motiva i relimiscencije,čime obezbeđuje hokerenciju muzičkog oblika. Melodiju karakteriše razvijenost,obima i preko oktave,tipa posleratnog stvaralaštva Miodraga Todorovića Krnjevca i Save Jeremića,s tim se autor za razliku od svojih prethodnika smelo susreće sa folklorom i izvan šumadije(«Nišavski vrtlog».) 1. «Mirjanino kolo» predstavlja uspešan prilog folkloru šumadijskog područja ova igra se sastoji od četiri ulovno nazvana različita dela (ABCD) koja se dva puta ponavljaju i još jednom ponovljenih delova (A i B).Melodija je razvijena obim (C1-E2),ukrašena mnogobrojnim praltrilerima i mordentima. 2. «Momačko nadigrasvanje» je izuzetno uspela replika na veoma staro srpsko «Žikino kolo». Ne upadajući u zamku da ovu igru u 6/8 meri pretvori u 7/8,što se često događa,i vodeći valovitu melodiju u okviru oktave,bez preteranih ukrasa autor daje novi život gotovo već zamrloj igri «Žikino kolo». 3. «Nišavski vrtlog» je kompozicija pisana u 9/8 (2+2+2+3) meri zasnovana na melodijsko-ritmičkim motivima gradske muzičke tradicije niškog kraja.Sastoji se od šest delova,od kojih je jedan «prelaz» karakterističan za «čoček»-orijentalizovanu gradsku igru juga Srbije. Pesme komponovane u duhu srpske narodne muzike kao i igre,pokazuju vezanost autora za noviju posleratnu muzičku tradiciju,koja je pod uticajem obrada emitovanih na Radio-Beogradu definitivno uspostavila Dur-mol sistem kao neophodnu pratnju.Osim toga najnovija (posleratna)pesma koja podrazumeva kako drugi glas pevan u terci,tako i poetski tekst od četiri rimovana stiha sa obaveznim refrenom posle svake stofe. Pesme su motivski snažno vezane za šumadijsko muzičko-folklorno područje. Izuzetak čini pesma «Tvoje oči vedro nebo» koja je oblikovana na temelju motiva gradskog folklora Vranja u taktu (3+2+2).