Proleće osećam sada- izvode Staniša Stošić i orkestar "Izvor" pod upravom Miluna Milojevića Luneta
Sela Hajra - izvode Radmila Živkovic orkestar "Izvor" pod upravom Miluna Milojevića Luneta
Today, there have been 84 visitors (198 hits) on this page!
Saopštenje 15.1.2012.
Ako se malo osvrnemo.videcemo veoma ruznu muzicku sliku sliku u Srbiji. Da pocnemo od Muzickog sindikata koji je osnovan pre viseod dvadeset godina. Sami naziv sindikat, dovoljno govori da bi ta institucija trebalo da se bori za dobrobit muzicara, i pevaca.Svima je poznato da se na estradi rade najprljaviji posloviKao u u drugim slucajevima, u bivsoj Jugoslaviji to nije bilo moguce .Muzicki sindikat to samo posmatra i ne preduzima nista .Treba konstatovati, da se dobro uklopio u prljave estradne manipulacije. Evo i jednog primera: nedavno se desio slucaj u Kragujevcu, gde je dosla neka gospodja u restoran, rekavsi da je od Muzickog Sindikata iz Beograda ovlascena da trazi na uvid licencu za obavljanje muzicke deletnosti. Muzicari su pokazali dokumenta od naseg udruzenja "IZVOR". Ona je rekla da to ne vazi i Izgovorlla dobro poznat njihov termin, to nije validno. Zahtevala je od njih po sedam hiljada dinara, da Im ne zabrani dalje izvo-djenje muzickog programa. Vlasnik restorana bio je priseban, rekavsi »dobro dajte mi tekuci racun, ja cu da uplatim tu sumu«. Naravnogospodja je shvatila da joj trlk nije uspeo, i odmah je nestala. To nlj'e to jedini slucaj. Oni Imaju svoje ljude koje salju poceloj Srbiji. Njihovo zastrasivanje negde uspe. Tako su prepadali nase clanove po Sremu, i to Im je uspelo .Poznato je da ugostltelji, i svi ostali, gde bi muzicarlmogli nesto da zarade muzicarima ne placaju nista. Vrhunac ponizenja je,sto pojedini ugostltelji ucestvuju u deobi bakisa, koji za njih Izdvajaju muzicari od svoje zarade. To se dogada u Skadarllji, ali i na mnoglm drugim mestima. Kako je pod ovakvim okolnostlma moguce da jedan muzicar ili pevac uziva neki ugled u drustvu? Da bi bilo jasnlje, rec jeo muzicarima i pevaclma kojima je to jedino zanlmanje. U torn slucaju, oni moraju da prihvate takvu ucenu. Treba pomenuti da medju muzicarima ima vrhunskihinsrumentalista, vokalnlh solista,koji nlkad nisu mogli da to pokazu, jer Im mediji nisu dostupni, a nije tesko utvrditi zasto.
IVellku pometnju rade ljudi koji su predsednicei neklh muzicklh udruzenja sada, Ili su bili negde stalo zaposleni. Oni imaju svoju platu, socijalno I penziono osiguranje, pa zasto da se oni za muzicare i pevace zalazu, da im bude bolje. Ili je tesko shvatlti I zasto su oni tu. Ta udruzenja treba da pripadnu samo onlma kojima je to jedino zanimanje. Drzavni organlRepublike Srbije bi trebalo I da se malo angazuju oko toga, i otkrice neverovatne prljave radnje. Dakle proverlti da li se muzicki Sindikat pridrzava i radi ono sto i stoji u statutu, Ili radi nesto drugo. Opominjemo Muzicki Sindikat da radi samo ono , sto je u nadleznosti svakog Sindikata, a to je da . se bori za status i uslove rada u okviru muzicke delatnosti.
Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави
10. Завјештање пјесме и свирке
И пјесма, чедо моје, пјесма и свирка чине народ.
Свака птица својим гласом пјева. И сваки народ има свој глас и своју пјесму по којој се познаје.
Кад сретнеш странца, не питај никада ко је и одакле је. Пусти га да запјева или засвира и све ће ти се само казати. Одмах ћеш знати да ли је Бугарин или Грк, да ли је дошао из равне Унгарије или из прекоморских земаља. Ако му језик не можеш разазнати, његово пјевање и свирање увијек ћеш разумјети. Гусле и дипле, трубе и тамбуре, свирале и цитре говоре све језике свијета.
Али као што птица никад не изневјери свој пјев, тако ни ниједан народ не може пјевати туђим гласом и туђу пјесму. Шта би, чедо моје, било да славуј загракће, а ластавица запућпуриче? Не би то било природно нити Богу угодно. Нека увијек орао кликће, ћук ћуче, а сваки народ нека пјева своју пјесму својим гласом.
Није зло, чедо моје, чути и знати туђу пјесму. Зло је заборавити и не знати своју. Тешко ономе ко своју пјесму не пјева.
Чудо је пјесма, сине мој.
У малешној свирали, не већој од дјетињега прстића, можеш понијети цијелу Србију. Наши полкови, каравани и бродови носили су је од Хиспаније до Персије. У сред Цариграда, кад год сам хтио дознати има ли којег Србина на Базару, слао сам свирца да из мале свирале пусти нашу свирку. И, гле чуда, она је привлачила свакога Србина који се ту у туђини затекао. Препознали су своју пјесму у вашарској вреви и прилазили јој као омађијани.
КРИЛА БОГ НЕ ДАДЕ ЧЕЛОВЈЕКУ НО АНГЕЛУ. Умјесто крила Бог је човјеку дао пјесму да на њој ЛЕТЈЕТИ МОЖЕТ ЈАКО АНГЕЛ. Ако је ишта у човјеку анђеоско и божанско, онда је то пјесма.
Пјесма је бестјелесна као и душа човјекова. У пјесми душа народна обитава.
Тијело човјеково земљи тежи, а душа и пјесма небу у висине. Пјесма се уздиже изнад ТЈЕЛЕСНАГО СОСТАВА ЧЕЛОВЈЕЧЕСКАГО.
Све што се обичном ријечју и причом не може исказати, стаје у пјесму и свирку. Зато се пјевање и свирање никада не може ријечима испричати. Пјесму можеш само чути и осјетити оним својим духовним честима из којих је и сама пјесма састављена.
Попут прољетног вјетра пјесма лети високо над земљом и лебди над водама. Она је крилати дух и душа човјекова и народна.
Невидљиво треперење пјесме пролази кроз све зидове и бедеме. Тврђаве за њу не постоје. Пролази кроз кључаонице двери и окана затворених. Слушао сам пјесму како невидљива излази из тврдих тамница поред будних стражара. И сам сам је често из тамнице пуштао у слободу.
Чедо моје, Србија је тамо докле год допире наша пјесма и свирка. И запамти да је та ваздушаста струја пјесме из свирале најтврђа граница народа и државе. Тврђаве и градови од камена освајају се и руше и лако зарастају у траве и жбуње, куће и дворци се претварају у пепео. Једина неразрушива граница и тврђава народна је пјесма и свирка. Чујеш је, а не видиш је. Постоји, а невидљива је. Неопипљива је као душе. Мачевима је не можеш исјећи, стријелом је не можеш погодити, копљима је не можеш пробости. Огањ је не може сагорити, вода је не може потопити.
Зато љубите, чедо моје, своју пјесму и свирку као душу своју. И пазите добро да вам пред кућом никад не засвира туђа пјесма и заигра туђе коло.
